И Афричко срце куца за Косово

I AFRIČKO SRCE KUCA ZA KOSOVO: Oko deset hiljada naših ljudi živi u Južnoafričkoj Republici, čuvajući svoj identitet i tradiciju

AFRIKA nije za kukavice – glasi jedna od omiljenih poslovica na crnom kontinentu koja bi mogla da bude i životni moto Violete Pavlović Marinović, profesorke razredne nastave u našoj školi „Sveti Sava“ u Johanezburgu.

Kada je došla u Južnoafričku Republiku početkom devedesetih, verovatno ni sama nije sanjala da će (posle dve godine volontiranja) postati pedagog u tek osnovanoj školi „Sveti Sava“, kao i da će srpski jezik i, zvanično ući u klupe.

Škola je počela sa radom na Vrbicu, 2009. godine. Od samog početka imala je tridesetoro učenika, a nastava se realizovala vikendom: petkom u Pretoriji, subotom u Johanezburgu.

– Uporedo se vodio i projekat implementacije srpskog jezika u njihov kurikulum, kao maternjeg i izbornog predmeta. Tri godine kasnije, ministarka osnovnog obrazovanja Endži Moceha donela je odluku da postane izborni predmet u školama Južnoafričke Republike – kaže Violeta Pavlović Marinović. – Rešenost roditelja da svakog vikenda dovode decu na nastavu motivisala me je da dam sve od sebe kako bi moji đaci savladali što bolje maternji jezik, upoznali kulturu i tradiciju, ne zaboravljajući svoje korene i svoju Srbiju. Učenici naše škole su i deca iz mešovitih brakova, pa tako najbolje učimo jedni od drugih i jedni o drugima…

Iako naša dijaspora nije brojna kao u zemljama Evrope, SAD i Australije, dobro je organizovana i stalno se ulažu napori u zajedničke aktivnosti:

– Trenutno u Južnoafričkoj Republici živi oko deset hiljada naših ljudi, ranije ih je bilo i više. U međuvremenu, mnogi su se vratili u otadžbinu ili otišli na druge kontinente. Inače, ovde su dolazili u talasima. Prvi doseljenici s naših prostora stigli su iz Kotora 1915. godine. Potom, pre i posle Drugog svetskog rata, osamdesetih u vreme stabilizacije, pa devedesetih, a najveći i poslednji talas došao je posle bombardovanja. Srpsku dijasporu uglavnom čine obrazovani ljudi: građevinski i mašinski inženjeri, lekari, IT stručnjaci, uspešni biznismeni…

Kako kaže naša sagovornica, većina doseljenika okuplja se oko Crkve Sv. Tome u Johanezburgu, prvog srpskog pravoslavnog hrama na afričkom kontinentu i donedavno jedinog. Na opšte zadovoljstvo, odskora postoji i Crkva Sv. Save u Bocvani. Zemljaci se druže i u Srpskom kulturno-umetničkom društvu „Afrika“, aktivni su i u Kolu srpskih sestara „Kosovka devojka“, uz podršku i pomoć srpske ambasade u ovoj dalekoj zemlji.

– Južnoafrička Republika je naš veliki prijatelj i među prvima je glasala protiv priznavanja Kosova. Njihova podrška je od velikog značaja za sve nas koji ovde živimo, ali i za našu otadžbinu. Za razliku od Srbije sa viševekovnom istorijom, ovo je mlada zemlja. Ipak, ponosno čuvaju tradiciju svojih plemena Zulu, Koze, Cvana, Sutu i ostalih velikih ratnika….

Na pitanje da li je u novoj godini „zacrtala“ neke posebne akcije i ciljeve, Violeta odgovara:

– Ne planiram ništa unapred, turbulentna su vremena u celom svetu. Nastojim da istrajem na Svetosavkom putu, ma gde se nalazila. Ovde sam došla sa suprugom i dva kofera, bez ikakvog plana. Da mi je tada neko rekao da ću raditi kao profesor razredne nastave i predavati srpski jezik u Južnoafričkoj Republici, ne bih mu poverovala. A, eto, sa velikom radošću, i dalje istrajavamo na tom putu.

DAN OBNOVE NACIJE

VELIKI državni praznik, Dan obnove nacije, obeležen je pre dva dana (16. decembra) u Južnoafričkoj Republici, što je bio povod da se građani još jednom prisete reči velikog borca za ljudska prava Nelsona Mandele, koje su postale njihova ideja vodilja: „Umesto mržnje i osvete, izabrali smo pomirenje i stvaranje nacije.“

BOGATO KULTURNO NASLEĐE

– OVO je jedna od najlepših zemalja na svetu, različitog kulturnog i religijskog nasleđa, multirasna i višenacionalna zemlja sa izvanrednom klimom večitog proleća. Moram da priznam da sam veoma ponosna što sam izabrala baš nju za život, iz aparthejda je prešla u demokratski sistem. Naravno, ima i problema. Kriminal je u vreme kovida porastao za trideset odsto, postoji korupcija, ali je trenutno najveća muka sa električnom energijom. Uvedene su restrikcije, struja se isključuje tri puta dnevno – objašnjava naša sagovornica.